Ovaj Zbornik je potreba da sačinimo kolaž refleksija, svojevrsni pogled unazad, koji će značiti kako nama, učesnicima, tako i svima koji polaze na ovakav put. Zbornik je, najposle, kao i celokupan naš rad, podrška i velika zahvalnost mladima i njihovoj borbi za svoje ideje, vizije i svet koji ih okružuje. Ka otvorenosti svih tih šarolikih glasova i susreta koju je nekad simbolizovao prostor grčke Agore i shvatanju da su umetnost, kultura i obrazovanje, jedino povezani, stožer svih drugih promena.
I da je sve moguće. Makar u ruci imali samo želju i crvenu traku. A ta crvena traka nije tek crvena traka – ona je Kulturociklinima razmotala čitav jedan svet. Dobro došli u njega!
Sandra Maksimović
Donoseći sintezu četvorogodišnjeg rada grupe Kulturociklin, zbornik “Ka prostorima KulturAgore” autorke Sandre Maksimović, posebnu pažnju poklanja priči o kreativnosti, bliskosti i zajednici, kao najznačajnijim stožerima projekata Kulturociklina – od početaka u dramskoj sekciji Osnovne škole “Sveti Sava”, preko saradnje sa Kulturnim centrom Kruševac, do izrastanja grupe u nezavisni format i delovanja u međunarodnoj zajednici.
Poseban deo Zbornika čini projekat KulturAgora u saradnji sa Udruženjem za podsticanje preduzetništva “Živojin Mišić”, koji je trajao od avgusta do kraja decembra 2021. godine, uključivši sedamnaestoro vršnjačkih edukatora u programe obuke i radionice, koje su rezultirale stručnim posetama i umrežavanjima sa lokalnom zajednicom, kao i predstavom “Kralj Ibi” – proglašenom za najbolju edukativnu predstavu na Angažman festu u Beograu.
Zbornik donosi i Glasove vršnjačkih edukatora i njihovarazmišljanja i saznanja na temu značaja i dometa dramskog obrazovanja.
Promocija Zbornika održana je 29. januara u Beloj Sali Kulturnog centra Kruševac, kao deo obeležavanja četiri godine grupe Kulturociklin. Promociju je pratila tribina koju su vodili vršnjački edukatori, a moderirala Sandra Maksimović.
Posveta
Autentičnim, spontanim, otvorenim i slobodnim trenucima koji su sami po sebi bili KulturAgora – mesto u središtu našeg kruga podrške. Mesto odakle se slobodno govori, tuguje, raduje, pita. Prihvatanju i slobodi.
Ovo je pohvala i ljudima od kojih smo učili, koji su nam pružali nesebičnu podršku tokom svih ovih godina i inspirisali nas da istrajavamo, da rastemo i menjamo se.
Svima vama koji ste dodirnuli naš rad, hodali sa nama prostorima lepote i smisla, svim našim susretima i zajedničkim lutanjima ka prostorima KulturAgore – posvećujemo ovu knjigu.
Sandra Maksimović
Glasovi vršnjačkih edukatora
I evo me u grupi koja mi ulepšava život svakog dana. Ne bih ni pomislila da ću biti ovde ikada. Sa ljudima koji isto cene i vole ono što i ja. Otvorili smo nova vrata za nešto naše. Korak koji prvi napraviš na daskama te divne scene ne možes uporediti ni sa čim. Neponovljivo je. Mada se ispočetka javlja svaki put kad stupim pred publiku. Želim da uspemo kao grupa. Pomislila sam na početku. Ali mi smo to vec odavno ostvarili. (Pale se reflektori) Počinje naša priča.
Lara Anđelković
Dramski rad je nastavak detinjstva, znate ono kad kao deca izmišljamo da kod kuće imamo neke lopte, automobile, puške… E, pa to je za mene gluma! Glumci kao da nikad ne odrastaju, samo nastavljaju da budu deca. Nikako ne smemo da zaboravimo da se igramo, da izmišljamo i nastavimo da budemo svoji.
Vojin Vukelić
Osećam se toliko slobodno kada igram i stvarno uživam u tome. Ovakav rad mi je pomogao da se oslobodim svojih strahova. A ništa od toga ne bi bilo bez sjajne ekipe – ekipe koja vas razume, koja vas podržava i koja je tu da vas sasluša. Lepo je znati da ste deo te ekipe.
Anđela Bogićević
Gluma mi je neka vrsta sigurnosti, gluma je prilika da kroz sasvim drugu osobu pokažem sebe, da kroz lik iz dela prikažem svoje emocije, da u njemu pronađem svoje probleme i ispoljim ih na jedan divan način. Osim što uživam glumeći, kroz glumu sam naučena da cenim i poštujem ljude oko sebe, da pravim kompromise, da pričam o sebi, da čujem, da slušam. Da shvatam koliko je na kraju dana biti čovek najbitnije. Da ljudskost postoji i dalje. Da sam dovoljna da menjam svoj svet. Naučena sam da je grešiti u redu, da je bitno spoznati svoje greške i na njima raditi. Naučena sam da verujem da nisam bespomoćna i da menjati svet možemo i kroz osmehe ljudi, da je sasvim dovoljno nasmejati čoveka da bismo znali da smo načinili neku promenu.
Ana Bacić
Pozorište za mene predstavlja kutak gde mogu da razgovaram o pravim problemima mladih. Drama, scena i Kulturociklin su mi dragi jer me gluma ispunjava, to je ono sto me čini srećnim.
Ivan Dimitrijević
Na samom početku osetila sam nešto posebno što mi prija – miris je bio drugačiji, pogled i osećaj. Na probama kada izađem na scenu imam osećaj kao da sam potpuno svoja i kao da mogu sve. Druženje i ljudi koje sam upoznala prilikom nastupanja ulepšali su mi dramski rad još više.
Iva Mitrović
Dramska sekcija nije samo običan izborni predmet u školi, mnogo je više od toga! Jer svaki školski predmet ima neku svoju težinu, dozu dosade, dozu zevanja na času, umora i, kao posledica svega toga, sledeća faza koja predstavlja raspad sistema i uzaludnost života jeste ona čuvena rečenica – JEDVA ČEKAM RASPUST! Dramska sekcija je ”raspust” iz one rečenice! Dramska sekcija nije nešto gde se ode, izbaci nabubano gradivo i dobije ocena koja ništa ne vredi bez tog znanja koje odmah potom ispari iz glave, dramska sekcija je mesto preporoda! Na dramskoj sekciji se, ne deca, sada već zreli ljudi, upoznaju, opuštaju, stasaju za život, postaju odgovorni, zaljube se, posvađaju, nauče lekciju, i na kraju pomire, pa sve iz početka, na dramskoj sekciji se stvaraju prijateljstva za ceo život, a to ne može da se kupi ocenama i školom.
Aleksandar Gašić
Imam utisak da me je drama naučila mnogo više nego bilo koji predmet u školi. Drama me je promenila iz korena, više nisam ono dete koje bi ćutalo, koje bi stajalo mirno i gledalo osobu u oči dok bi ga ona vređala i ne progovorivši nijednu rec, sa očima punim suza otišlo i plakalo samo u mraku. Uspela sam da nađem sebe, hrabrost da zauzmem stav, kažem ono što želim i uradim ono što mislim da je ispravno. Iskreno, ja bih bila potpuno druga osoba da nisam upoznala dramu, ne želim da znam šta bi se desilo sa mnom da se nisam pridružila sekciji i u šta bi moja anksioznost prerasla. Ljude koje sam upoznala baveći se dramom gledam kao porodicu, a nastavnicu, koja mi je pomogla da budem ono što sam sada kao drugu majku. Ovo su bile moje reči svetu koje se nadam da ce dotaći nekog.
Iva Bojović
Od avgusta sam u Kulturociklinu, uključila sam se u projekat KulturAgore i to mi je nešto najbolje što sam uradila ove godine. Gledala sam priprema iz svih uglova, pa i iz “džepa”. Sve mi je to bilo novo, ali sam toliko oduševljena. Nisam išla često u pozorište, nisam shvatala koliko je to sve kompleksno. Mnogo je kompleksno. Zato je i lepo. Celo ovo iskustvo probudilo je u meni želju za pozorištem, želju za kulturnim uzdizanjem. Čak i ako ne budem glumila, presrećna sam što imam priliku da budem tu, podržim ove ljude – sada moje prijatelje. Toliko smo se za kratko vreme zbližili.
Jelisaveta Milosavljević
Kao poslednji priključen član grupe, tu sam dva meseca skoro i od nevažne teme postalo mi je jako stalo do predstave i svih ljudi tamo. Najjači utisak kao grupe mi je zajedničko proslavljanje pobede na Angažman Festu, a kao pojedinacu najlepši trenutak je razgovor pred punom salom Doma omladine, kad su me svi kao mladu osobu pažljivo slušali, a zatim i pohvalili za taj govor.
Marko Božović
Član sam Kulturociklina od početaka. Bio sam još uvek dete kada me je profesorka Sandra pozvala da glumim u prvoj predstavi. Kroz ovu grupu sam odrastao i spoznao sebe na jedan sasvim drugačiji način. Zahvalan sam na tome što sam dobio priliku da budem član grupe i što je Sandra uspela da u meni prepozna talenat i dala mi mogućnost da ga i sam prepoznam, ispoljim, nadogradim i, što je najvažnije, zavolim. Zavoleo sam glumu jer sam kroz razne uloge spoznavao sebe i imao mogućnost da kroz nju izrazim mnoga osećanja i stavove. Svaki put kada stanem na scenu ispunjen sam novom energijom koju jedva čekam da podelim sa publikom. Dramsku umetnost sam isto tako zavoleo jer se stvara u kolektivu i kroz sve to nastaju nova prijateljstva. Želja za nadograđivanjem i usavršavanjem nastaje kroz svaku novu predstavu. A onda je za malog dečaka sa dramske sekcije počeo da se otvara neki novi stepen, odjednom smo sa školskih radionica, proba u parkovima, dospeli do značajnih festivala. Pa ipak, za mene je najveća nagrada to kada se vratimo i sednemo u krug da sumiramo utiske i shvatimo koliko smo srećni jedni sa drugima jer smo svi postali prijatelji i međusobna podrška. Srećni smo i ponosni i što baš mi imamo Sandru, što nas je prepoznala i napravila od nas svoju malu porodicu koja će se tek širiti. Ja sam joj lično zahvalan na tome što mi je pomogla da prebrodim neke teške trenutke kroz uloge i rad, što mi je bila podrška i pomoć na svakom takmičenju i što je uvek našla način da me ohrabri kada nisam verovao u sebe. Martin TomićOva glumačka trupa nije samo skup ljudi koji žele da uče dramsku umetnost. Ovo je skup ljudi koji žele da uče o umetnosti života. O prijateljstvu, poštovanju, jednakosti, jedinstvenosti, upornosti, o timskom radu, o svemu. Zahvalna sam što smo od te male učionice na kraju hodnika uspeli da dođemo do velikih scena i velikih ljudi, a verujem da ovo nije kraj i da možemo još mnogo više. Rastužuje me činjenica što uskoro odlazim da studiram, ali znam da to ne predstavlja moj odlazak jer u tim učionicama, stanovima, parkovima, malim i velikim scenama, osobama, oseća se moje prisustvo i uvek ću se rado vraćati tome, kao što će i meni moji Kulturociklini i sva naša druženja, pevanje karaoka, skakanje sa keja u more u našem stilu, pevanje pesama na putu do nastupa, svaka ljutnja pa najslađi zagrljaj posle toga. Sve to nosim sa sobom gde god da sam.
Jelena Vučković
