Desetoro mladih tokom pet meseci (novembar 2023 – mart 2024) je radeći na projektu “ASKA – Igra za život” istraživalo kako nam društvo i kultura u kojoj živimo oduzimaju telo i glas i na koji način možemo povratiti autentičnost – upravo “igrom za život”. Rad je, pod mentorstvom Sandre Maksimović, započet kroz različite vežbe pokreta, plesa, dramske igre, kreativna pisanja, razgovore – sa ciljem da pronađemo odgovore na pitanja: Kakvom svetu mladi teže? Koje su njihove razvojne krize, brige, problemi sa kojima se suočavaju? Mogu li škola i pozorište biti mesto za razumevanje tih kriza? Mogu li biti siguran prostor u kome se mladi osnažuju i podstiču?
Tokom prvog meseca rada formirane su prve teme o kojima su mladi želeli da razgovaraju – usamljenost, pritisak sredine, osećanje nemoći, sukob sa starijima (roditelji, vršnjaci, školski sistem), a nakon dvomesečnog rada na pokretu, glasu i temama, odlučili smo da obradimo tekst “Aska i vuk” Ive Andrića, koji uključuje sve teme o kojima su mladi razmišljali i iznosili ih tokom radionica. Tekst je iz više razloga bio dobar odabir – naime, i sam glavni lik – Aska – sukobljava se sa sredinom, oseća se usamljeno u svojoj odluci da se bavi zanimanjem koje nije popularno u društvu, trpi stalne pritiske “stada” i, najzad, Aska bira balet/igru koja nam je u ovom delu rada bila prvo polazište i prilika da sada primenimo sve što smo u prethodnim mesecima na/učili o telu i glasu.
Sve delove priče mladi počinju da ilustruju plesnim pokretima ili zamrznutim slikama i počinje građenje predstave. Istovremeno igraju se glasom, pevaju delove, biraju muziku, rade samostalno na osnovu svih višemesečnih vežbanja koja smo imali od novembra. O tekstu stalno diskutuju i menjaju mu značenja, pronalaze nova – razvija se kritičko mišljenje. Odlučujemo da damo sebi vremena do marta za premijeru i neprestano radimo na novim pokretima. Ovo je istovremeno rad na muzici, razmišljanjima o sceni, mizascenu, glasu, dramskim elementima, produkciji, kostimima, scenografiji, tako da se naša edukacija širi na sve delove teatarskog. Mladi planiraju interaktivni razgovor nakon izvođenja u kome bi iznosili svoja mišljenja o čitavom procesu, samom delu i njegovom novom čitanju pred publikom.
Često se zadržavamo na sledećem citatu iz dela: “Mi ni ne znamo koliko snage i kakve sve mogućnosti krije u sebi svako živo stvorenje. I ne slutimo šta sve umemo. Budemo i prođemo, a da ne saznamo šta smo sve mogli biti i učiniti.” On nudi prostor osnaživanja i daljeg istraživanja.
Budući da je tekst “Aska i vuk” u planu i programu šestog razreda osnovne škole, ova grupa mladih, nakon premijere u Kulturnom centru, gostuje na časovima šestaka i izvođenjem predstave i razgovorima nakon predstave, kao i uvodnim radionicama, pokušava da na drugi način približi osnovcima ne samo delo, već i načine njegove nove obrade, ali i sam ples i pozorište kao sredstva kojim mogu osnažiti sostvene mentalne i emocionalne kapacitete. Naročito se bave analizama likova, pitanjima usamljenosti, pritisaka ukalupljivanja, načinima na koje umetnost pomaže osnaživanju kapaciteta mladih. Ovim uvodimo Teatar u obrazovanju a učesnici imaju priliku da učestvuju u radionicama sa plesačima/glumcima i da kreiraju novi kraj predstave.
Ovaj petomesečni rad predstavljao je veoma uzbudljivo iskustvo koje je uključilo različite grupe – od mladih koji su “igru” započeli, preko šestaka koji su “nastavili igru” (prolazeći radionice na kojima su kreirali i sopstvene sadržaje), do svih onih koji su na ovaj ili onaj način bili u igru uvučeni – za tri različita igranja bilo je tu najraznolikije publike koju su činili roditelji, kolege, mlađi i stariji, čije smo utiske i komentare pokušali da uvažimo, inkorporiramo u narednim igranjima, zabeležimo kao deo istraživačkog rada. Rad je uključio i različite prostore – od Kulturnog centra (baletska i scenska sala, hol) preko Osnovne škole “Sveti Sava”, OŠ “Nade Popović”, do proba u Alternativnom kulturnom centru “Gnezdo”, pa, najzad, i čitav prostor digitalnog – objave na sajtovima, rad mladih na videu, montaži, afišama, kontakt sa vršnjacima, grupe koje smo održavali, razgovori sa mentorima i članovima komisije. Rad je uključio i različitu metodologiju i obrazovnu tematiku i ciljeve.
Usledila su i izvođenja u ambijentalnim prostorima – dvorište škole, manifestacija Pozorište u parku (Beograd).
Predstava je uvrštena u dve selekcije međunarodnih festivala – Majske igre u Bečeju, na kojoj je osvojila nagradu Bronzani paž u kategoriji najboljih predstava i nagradu za najbolju mušku ulogu (Ivan Dimitrijević – uloga Vuka), kao i INTEF Šabac – za koji je izvođenje planirano 19. avgusta 2024.
Ovaj rad je i gorko preispitivanje i podsećanje na tragediju trećeg maja – kao još jedan povod da se zapita o odgovornosti škole, pozorišta, kulturnih centara, institucija uopšteno, i mogućnosti njihovog kreativnijeg i kompleksnijeg uključivanja i udruživanja u razumevanje razvojnih kriza i problema mladih.
Koprodukcija Kulturociklin, KCK i Fabrika umetnosti.
Dramsko-pedagoški rad – Sandra Maksimović
https://krusevacgrad.rs/fenomen-kulturociklin-kad-umetnost-hrani-i-brani/