Drugi po redu festival edukativnog i društveno angažovanog pozorišta za mladu publiku Angažman Fest pod sloganom “Bliskost bez dodira” održao se od 7. do 11. decembra 2020. Zbog epidemiološke situacije sva planirana dešavanja bila su prebačena u virtuelni svet, a program festivala je publici bio dostupan u online formatu.
Program su pored selektovanih predstava činile i online radionica – „Kako da kažem“ za učenike osnovnih škola i „Sa osećanjima na ti“ za srednjoškolce i studente, koje su imale cilj otvaranja pitanja o ostvarivanju i održavanju bliskosti u vremenu nametnute razdvojenosti i fizičke udaljenosti.
Predstava “Kulturociklin 2m” je prepoznata i selektovana kao značajna za Festival kao reprezentativni primer “podsticanja mladih na samostalno i kreativno promišljanje o sopstvenom položaju u društvu praćeno akcijom.”
O predstavi “Kulturociklin 2m” su rekli
Predstava “Kulturociklin 2m” počinje vrlo direktno i odmah na početku uspostavlja jezik kojim će se dalje služiti: živ, ciničan, ekspresivan, dnevno-politički i često namerno pamfletski u svojoj direktnosti, on puca direktno na publiku i reklo bi se, pogađa pravo u metu. Predstava je podeljena na dva dela, sačinjenih od niza skečeva koje povezuje tematski okvir. U prvom slučaju, fokus je na medijskoj buci te strahu i razjedinjenosti koje ona prouzrokuje, a u drugom odnos prema kulturi u medijima i u društvu. Opšti haos i pomama u supermarketimima, besomučno insistiranje na brojkama zaraženih, TV-voditelji kojima rečenice vrve nepismenošću, agresivno reklamiranje proizvoda dok se čini da se ceo svet raspada… čist apsurd isplivava iz sveta Kulturociklina, apsurd koji i previše dobro prepoznajemo i koji se servira sa neumoljivim, ciničnim osmehom koji nas tera da se trgnemo i ponovo razmislimo o svakodnevnim pojavama na koje smo vremenom otupeli i navikli. Likovi su obučeni i našminkani kao pantomimičari koji, kao u nekom iskrivljenom kabareu, sa oduševljenjem reklamiraju najnoviji proizvod, bilo da je to povez koji možete vezati preko očiju (kako ne biste videli probleme oko vas) ili nova knjiga o bontonu čiji nijedan primerak nije prodan (kome to treba?). Ipak, uprkos preovladavajućem cinizmu i ozbiljnošću tema sa kojima se družina Kulturociklina hvata u koštac, i prvi i drugi deo predstave završavaju ne pasivnim zaključkom da je sve negativno, već pozivom na dijalog i promišljanje
Đorđe Kosić, dramaturg Festivala
“Performansom „Kulturociklin 2m” neformalne grupe Kulturociklin iz Kruševca, u digitalnom formatu, obeležen je treći dan Angažman Festa. Narativni okvir čine dve celine, vezane istom tematikom – padom moralnih vrednosti. Usled pandemije čiju stvarnost živimo, naša etička načela stavljena su na test. Vođeni ovom premisom, glumci nas vode kroz pozorišnu turu ključnih toponima, koji predstavljaju izvore problema. Prvi deo performansa fokusiran je na nuspojave ovogodišnjeg, tromesečnog karantina. Bilo u vidu hiperkupovine zaliha asepsola, mnogobrojnih otkaza ili disfunkcionalne onlajn nastave, strah ima odjeka svuda i u svima. Ipak, čini se da državni vrh i televizija sa nacionalnom frekvencijom to odbijaju da vide, te poštapalicama i klišeima uveravaju mnjenje da su razarajući simptomi epidemije oni sami. Paradigmu sadašnjosti čini trenutak kada voditeljka emisije stavlja povez na oči čoveku koji je izgubio materijalnu sigurnost i govori kako je on najnoviji trend u prodaji. Ta krpa, najzad, predstavlja slepilo prema budućnosti i nekom bezbrižnijem životu, barem u svojoj domovini.
Druga celina bavi se prisustvom kulture, kao i drugog, degutantnog programa u medijima. Voditeljke kao gosta emisije najavljuju pisca knjige „Bonton”, izvesnog gospodina koga u njihovoj senci tuku. Aluzija na podršku nasilnog sadržaja u medijima, ali i izostajanje iste kada je kulturni, pa čak i akademski sadržaj u pitanju realnost je koja je uzela maha. U pauzi između monologa voditeljki, prikazuje se prilog gde građani (čitaj: predsednik) izražavaju svoje mišljenje o knjizi „Bonton”. U izjavama se ogleda bahatost ljudi da sa samouverenošću govore o stvarima sa kojima nisu upoznati ni na nivou opšte informisanosti, što je produžena ruka bahatosti koja nam se servira iz usta političara.
Zaista bi tim Kulturociklina izgradio svojevrsnu osamdeset četvrtu kao kopiju naše stvarnosti da nije jednog višeg cilja, cilja osvešćivanja publike. Kraj svake od celina kroz poziv na dijalog i preispitivanje sopstvenih i tuđih postupaka zaokružuje osnovnu temu performansa i ostavlja pitanje – Kada ćemo popiti kulturociklin i početi da menjamo društvo, jer ga mi u osnovi i činimo?”
Danica Milanović, Portal “Hoću pozorište”