Kako smatramo da su kultura, umetnost i obrazovanje usko povezani procesi i da jedino njihova interakcija predstavlja osnov za kreiranje vrednosnih sistema i potreba dece i mladih, naš cilj je podsticanje i afirmacija saradnje različitih sektora, inicijativa, pojedinaca, svojevrsno umrežavanje i razvoj kritičke svesti kroz umetničke, kulturne i obrazovne akcije, predstave, radionice. I sam započet 2017. kao umrežavanje tri sektora – Osnovne škole “Sveti Sava”, Kulturnog centra Kruševac i Udruženja “Fabrika umetnosti”, a pod mentorstvom dramskog pedagoga Sandre Maksimović – naš prvi projekat “Kulturociklin” je tokom svog trogodišnjeg trajanja kroz različite akcije – performansi, radionice, tribine i gostovanja – festivali, konferencije, muzeji, kulturni centri, škole – stvarao prostore kreativnih i kulturno-edukativnih susreta. Naša misija je uključivanje, edukacija i participacija mladih u sve delove procesa, prvenstveno bavljenjem temama koje su društveno-angažovane i edukativne, kao i podsticanje mladih da preuzmu ulogu moderatora kulturno-obrazovnih politika i kreatora društva razvijene kulturološke pismenosti i samosvesti. Upravo motivisani, intelektualno radoznali i emotivno pismeni mladi koji kritički promišljaju i aktivno učestvuju u pozitivnim promenama svoje zajednice, podsticanju inkluzije, ravnopravnosti, dostojanstva, negovanju tradicije i ekološke svesti – formiranjem svojevrsne “kulturociklične” veze.
Teme kojima smo se bavili
Divajzing metoda – kreativni dramski proces
Ono što je interesantno je to što je projekat nastao takozvanom „divajzing“ metodom, kreativnim dramskim procesom – nije se pošlo od gotovog teksta, već su na temelju ličnih iskustava učesnika, kroz razgovore sa mladima i radionice prikupljani materijali koji su poslužili kao osnova predstave. Glumci – učesnici su, takođe, tokom proba proširivali materijale i dali im lični pečat.
Forma predstave
Ideja je bila da se na jedan zabavan način, u formi predstave, progovori o nekim vrlo ozbiljnim i važnim društvenim problemima. Smatrali smo da je takav pristup mnogo bliži i interesantniji mladima. Publika tako može da se kroz smeh vrlo ozbiljno zamisli o pojavama kojima se tokom predstave smeje, a koje, zapravo, nisu nimalo smešne. Štaviše, veoma su ozbiljne i prete da poremete i ugroze naše odrastanje.
Kulturološka kriza
Činjenica je da se nalazimo u jednoj kulturološkoj krizi – svojevrsnoj poplavi kiča, neukusa, nasilja i nekulture svuda oko nas. Na mladima je da se bore za kulturu, da razviju ličnu odgovornost za svoje kulturno biće. Kultura nas uči kako da uzdignemo svoj život, da gradimo jedan stvaralački i aktivni odnos prema sebi i drugima, prema sredini, okruženju, kulturnim tekovinama i samoj prirodi. Rezultat kulturnog obrazovanja je bolji i kvalitetniji život svakog od nas. I o tome smo želeli da govorimo radeći na ovoj predstavi.
Forma tv emisije
Odrastamo u svetu u kome dominira industrija lake zabave (rijalitija, pevačkih takmičenja, žute štampe) i potrošako društvo koje smo želeli da prikažemo kroz spominjanje reklama. Sve što se u predstavi prikazuje zapravo oponaša materijal kojim smo stalno okruženi putem televizije i novina. Novopečene zvezde bez talenata, kič i šund u umetnosti, crne hronike, slučajevi sve češćeg nasilja u školama – sve je to poslužilo kao materijal za predstavu.
Naziv „Kulturociklin“
Sam naziv predstave koji podseća na naziv leka govori o ideji koju smo imali tokom pripremanja – o leku koji treba svako od nas da popije kako bi se izlečio od nekulture. Želeli smo da ukažemo i na to da nema brzih i lakih rešenja – već da rad na sebi podrazumeva jedan dug proces u kome moramo svi da učestvujemo.