Prvi susret Kulturociklina nakon perioda izolacije započeo je donošenjem crvene loptice. Ta loptica bila je početni impuls, nit, petlja oko koje smo razgovorom gradili različite koloplete ideja. Postavljali smo pitanja kako smo se osećali u periodu krize – jesmo li bili sklupčani, zapleteni, umotani, zapetljani.. je li naše klupko bilo čvoruga, omča, bolno mesto, crveno kao znak opasnosti ili crveno kao strast, kao potreba da kažemo nešto, potreba za vezom, prenošenjem iskustva.. Kako to klupko može postati spasonosno sredstvo – Arijadnino klupko kao izlaz iz lavirinta u kome smo se nalazili šest meseci..
Usledile su dramske vežbe, igre – “klupko” je postalo nevidljivo, bespredmetna radnja i mi smo isprobavali različite načine dodavanja, deljenja, prenošenja te lopte.. Lopta je postajala teška, laka, mala, velika, usijana, ledena.. gubili smo je, ispadala je, nismo mogli da je podignemo.. U jednom trenutku postajala je odgovornost, bliskost, povezanost, pa tačka razdvajanja, pa zid i kamen..
I tako se gradila priča “Kulturociklin 2m”.. Ako pogledate predstavu, videćete da je ovaj znak stalno prisutan na sceni. On je i briga, strah, teret koji dete nosi u trenutku kada se oko njega dešava krah razuma i smisla, on je i odgovornost odraslih, institucija koja se prebacuje, zanemaruje, sakriva. Klupko je u poslednjim fazama našeg rada postalo i srce. Crvena loptica od koje smo krenuli u radu je, najzad, postala i petlja odvažnosti, preuzimanja odgovornosti, svesnosti, hrabrosti da se suoči sa problemom – kroz svojevrsnu spiralu bliskosti i samootkrivanja.
Jalom definiše potrebu da se povežemo kao “moćnu i fundamentalnu”, a bliskost kao “recipročno samootkrivanje” – “jedna osoba čini prvi korak i otkriva nešto intimno, time preuzimajući rizik, a drugi uzvraća recipročno, tako oni zajedno produbljuju svoj odnos kroz spiralu samootkrivanja.”*
“Kulturociklin 2m” završava se deljenjem te “spirale” i postavljanjem pitanja – kako u novim okolnostima možemo naći nove načine bliskosti, povezanosti, brige.
I, vrlo simbolično, naša crvena loptica posle premijere poklonjena je našoj prvoj publici.
* Irvin Jalom, “Gledanje u sunce”, Psihopolis, Novi Sad, 2011, str. 122.
