Predstavom „Farenhajt 451“ po tekstu Reja Bredberija, a u dramatizaciji i režiji Sandre Maksimović i članova grupe, premijerno izvedenom 17. aprila 2025. u Kulturnom centru Kruševca, Kulturociklin se vraća temama uloge umetnosti i kulture u društvu, slobode, identiteta i potrage za smislom.
Kako danas čitamo i tumačimo Bredberijev svet urušenih vrednosti, „brzog rata“, virtuelnih porodica, relativizacije istorije i međuljudskih odnosa u kojima nema empatije ni bliskosti? Šta ovaj roman kazuje o nama u našem svetu? ili Šta nam ne kazuje? Jesmo li kao društvo već dosegli ovaj stepen samospaljivanja? Da li bismo uopšte umeli da prepoznamo društvo u kojem je sloboda mišljenja toliko potisnuta ili uniformisana, da ni ne primećujemo da nam je oduzeta? Može li se desiti novi zaokret u kulturi čitanja i vraćanje knjizi (i umetnosti uopšte) kao vežbanju i razvijanju kritičkog mišljenja i empatije?
Pitanja koja ova knjiga donosi relevantna su i danas jer mladi često osećaju pritisak da se uklope u grupe, potiskujući prirodnu želju da istražuju svoja uverenja i razvijaju autentične stavove. Ovo je, naročito, pojačano i savremenim oblicima cenzure pojedinih knjiga u sistemima jer otvaraju teške teme i pozivaju na razmišljanje (npr. primeri zabrana i sukoba oko Orvelove 1984, Selindžerovog Lovca u žitu, knjige Mi deca sa stanice Zoo Kristijane F. zbog eksplicitnih sadržaja, iako knjiga ima preventivnu poruku, ili skoro aktuelne kritike Mausa Arta Špigelmana zbog tzv. golotinje iako je reč o ilustracijama mačaka i miševa u vrlo značajnoj obradi teme holokausta), dok nas Bredberi upozorava i na fenomen tišine (ne samo vatre), to jest aktuelnog slabljenja kulture čitanja uopšte – Ne morate spaliti knjige da biste uništili kulturu. Dovoljno je da ih ljudi prestanu čitati.
REČ REDITELJA
“U samom procesu ideja nam je bila da se naročito vratimo metateatralnosti koja je obeležila naše rane produkcije (Kulturociklin End Call i Kralj Ibi) i da se u njemu kao i samom izvođenju bavimo i samom prirodom pozorišta kao umetničkog čina koji nastaje kao svojevrsni dijalog između fikcije i realnosti, glumaca i publike, umetnosti i života. Ovakvim pristupom želeli smo da stvorimo prostor za kritičko razmišljanje o samoj prirodi umetnosti, kao i društvenim pitanjima koja ona pokreće i obrađuje. Izbor ovog teksta otvorio je diskusije o ličnim pitanjima identiteta, slobode, društvenih normi i očekivanja (uloga), što je dalje doprinelo i kompleksnijem razumevanju emocionalnih i psiholoških slojeva likova Montaga, Klaris, Bitija, Mildred, kao i društvenih narativa koji ih pokreću i oblikuju (autocenzura, cenzura, tehnologija, pritisak većine). Takođe, proces i igranje zasnovani na metateatralnosti uslovili su i dublje razumevanje pozorišta (umetnosti) kao čina koji odražava ali i utiče na stvarnost. Ideja da nismo samo likovi na sceni – da smo i čitaoci, pisci, mislioci, sagovornici – da smo svi deo priče. Jer “Farenhajt 451” nije samo o nekom tamo svetu u kom su knjige spaljivane – on je upozorenje šta bi se moglo desiti ako izgubimo sposobnost da se izrazimo, da govorimo, da prepoznamo istinu. A knjiga (umetnost uopšte) je u tom traženju moćni alat jer često odgovara na pitanja koja nismo znali da postavimo – kako kaže Montag . Ona je susret sa sobom i drugim, vežbanje i razvijanje moralnog prosuđivanja, nalaženja vrednosti, strast otkrivanja i saznavanja u susretu sa novom idejom.” Sandra Maksimović
U predstavi igraju Martin Tomić, Iva Mitrović, Lara Anđelković, Jana Jeftović, Nikola Mitrović, Nađa Savković, Nađa Petrović, David Radonjić, Valerija Petrović, Lena Đurić i Mateja Petković. Kostimografiju i scenografiju potpisuje Iva Bojović u saradnji sa grupom.
Predstava je premijerno izvedena 17. aprila 2025, a kao ulaznicu simbolično je trebalo poneti omiljenu knjigu.
Nova predstava “Kulturociklina” – Umesto ulaznice pokazati omiljenu knjigu